Letačko druženje na Dečiću

13.04.2025

Nedelja? Dan za odmaranje i uživanje pa se treba toga pridržavati. S kim? Sa dragim ljudima, koji vole da se vinu u nebo poistovjećujući se sa pticama raširenih krila. Gdje? Saznaćete.

Ustajući na prvi alarm, što mi inače nije navika, oblačim se brzo jer znam kakav me prizor ceka. Spuštam se ispred kuće i ulazim u Maksimovo auto koje mi je ostavio dan ranije da bih pokupio Dula u Herceg Novom,  da bi smo mogli ispoštovati dogovoreni izlet, jer nas dvojica nismo bili motorizovani. Maksim nam je organizovao putovanje, bez prava žalbi i sa jasnim smjernicama. Stara dobra: »Ko hoće nađe način – ko neće nađe izgovor«.

 Još jednom da mu se duboko zahvalim na ukazanom povjerenju – hvala Maksime. Napuštajući Risan ranom zorom i laganom vožnjom približavam se prizoru. Prvi jutarnji zraci koji putuju iznad Peraških ostrva koje okružuje plava bonaca, miluju me u zelenoj oazi kestenja, u Kostanjici. To je prizor koji omogućava čaroban početak dana. Stižemo kod Dula u dogovoreno vrijeme, pakujemo opremu i nastavljamo putovanje. Trajekt nas prevozi na drugu stranu Boke. Vozeći se ka Tivačkom aerodromu se nam usput pridružuje još jedan saputnik: Đako. Pokupismo  Maksima, puno auto glajdera i pozitivne družine nastavlja putovanje. Vožnja do Podgorice je neosjetno brzo prošla jer je bila ispraćena zanimljivim razgovorima i informacija od strane družine. Žare i Radun nas dočekuju na njihovoj teritoriji. Zaintersovana događajima na nebu pridruzuje nam se i mlada dama Marija. Na putu u nepoznato usput kupimo veoma iskusnog pilota Bujića. Prepušteni domaćinima, odvode nas do njihovog novog poletišta Fundina.

Tu nas dočekuju domaći letači: Dražen, Ivan, Stefan… Družina se širi, pozitivna energija raste, humora ne fali. Još jedan prizor puca gledajući glavni grad i okolinu. Jači vjetar nije dozvoljavao polet sa Fundine, ali to ne prestavlja problem domaćinima.

 Mijenja se lokacija, dolazimo na drugo poletište. Dozvoliše nam da se ne izuvamo, nego obuveni da se krećemo po specifičnoj Sjenici. Okružena vjetruljama, svaka je pokazivala različit smijer.

Bilo je jasno da nema sreće za pilote da se vinu u nebu, jer sigurnost je najbitnija u ovom sportu. Tu se nakupih raznih zanimljivost, a i dobro smo se ismijali.

Ne predajući se, igrajući i dalje partiju sa prirodom, puni vjere domaćini nas odvode na sledeće poletište. Stigli smo do cilja i bilo je jasno da će priroda da ispoštuje treću sreću. Sa prelijepim pogledom na Skadarsko jezero vjetar je odlučio da ispoštuje pilote.

Svi srećni, krenuli su da pripremaju svoje glajdere i da se podruže sa vjetrom. Nebo je počelo da se šareni, ispunjeno glajderima koji su se uljepšavali pejsaž. Gledajući ih baš sam uživao razmišljajući o tome kada ću imati tu privilegiju da letim sa njima. Jedrili su lijevo, desno, malo gore, malo dolje; poput šarenih rajskih ptica.  Iako nije bio u mogućnosti da ispoštuje cijeli dan, Slaven je našao vremena da se barem na kratko podruži sa družinom.

Piloti su sigurno sletjeli, ali lijepim stvarima nije došao kraj. Srećni i zadovoljni, pošli smo na pivo, razgovarajući o zanimljivom danu. Gdje je pivo – tu su i dva, pa se i pica pridružila. Došlo je vrijeme da se rastanemo, ali ne za dugo, jer ćemo težiti da bude što više prelijepih dana kao sto je bio ovaj.

autor: Stefan Dabižinović